Dzemat Oberhausen | www.dzemat-oberhausen.de

Neki derviš je tiho ponavljao ime Božije. Jedan trgovac, primjetivši njegovu predanost i ikrenost, bijaše duboko dirnut njime. On priđe dervišu, stavi pred njega kesu zlatnika i reče: „Siguran sam da ćeš ovaj novac potrošiti zarad Allaha Uzvišenog. Molim te uzmi ga.“

„Samo trenutak,“ derviš odgovori, „nisam siguran da li je to zakonito. Da li si ti imućan čovjek? Imaš li još novca kod kuće?“

„O, da! Imam još najmanje hiljadu zlatnika!“ reče trgovac ponosno.

„A da li bi želio imati još jednu hiljadu?“ upita dalje derviš.

„Naravno! Ja vrijedno radim svakoga dana, od jutra do večeri, da bih još zaradio.“

„A da li bi želio imati više i od dvije hiljade zlatnika?“ bio je uporan derviš.

„Naravno! Svaki dan se molim Allahu da mi udijeli više i više i još više para.“

Kada to začu derviš gurnu kesu nazad ka trgovcu i reče: „Žao mi je, ali ja ne mogu primiti tvoje zlatnike, nije zakonito da imućan prima novac od siromaha.“

„Šta kažeš!“ povika ljuto trgovac, „ti imućan, a ja siromah!“

„Ja sam imućan zato što sam zadovoljan na svemu što mi Allah Uzvišeni pošalje. Ti si prosjak, bez obzira koliko imao nisi zadovoljan i tražiš od Allaha da ti to poveća.“