Dzemat Oberhausen | www.dzemat-oberhausen.de

Jedan mladić imao je lošu narav. Naljutio bi se brzo za sitnu stvar i tada bi prema drugim ljudima bio veoma grub.  Njegov otac ga je savjetovao, ali bez uspjeha. Na kraju mu je dao torbu sa ekserima, zamolivši  ga da kada god se rasrdi zakuca jedan ekser u ogradu. Prvi dan mladić je zabio 37 eksera. Broj zabijenih eksera se postepeno smanjivao. Mladić je shvatio da je lakše kontrolirati svoju srdžbu nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je došao dan kada se mladić nije ni jednom razljutio. Kada se pohvalio ocu, on mu je rekao da sada svakog dana kad uspije da se suzdrži izvadi po jedan ekser iz ograde. Dani su prolazili i mladić je mogao reći ocu da je izvadio sve eksere. Otac ga tad uze za ruku i odvede do ograde. Onda mu reče:

„Dobro si učinio, sine moj, ali pogledaj te rupe u ogradi. Ograda nikada neće biti ista. Kada u ljutnji kažeš riječi, one ostavljaju ožiljak baš kao i ove rupe u ogradi. Možeš zabosti nož u čovjeka i izvući ga. Koliko god puta nakon toga kažeš da ti je žao, rane ipak ostaju. Rana koju nanose riječi isto je tako bolna kao i fizička. Prijatelji su blago. Oni će te razveseliti, saslušati, ohrabriti i podržati u uspjehu, uvijek su tu da ti otvore srce. Pokaži svojim prijateljima da ti je stalo do njih.“